Na EuroPride-u svako može da slavi ono što jeste

1. Europrajd u Beogradu će biti prvi Europrajd organizovan u ovom regionu Evrope. Kakva su Vaša očekivanja?

Već sam prisustvovala Europrajdu i drugim prajdovima više puta. Uvek je u pitanju jedna raskošna proslava na kojoj svako može „biti svoj“ i ponosno prikazati i u delo sprovesti kakvo značenje za njih ima to „biti svoj“. Ne očekujem da Beograd bude izuzetak. Zapravo sam veoma srećna što će ove godine Europrajd biti organizovan u Beogradu, uz podršku Vlade Srbije, kao znak uvažavanja i podrške sugrađana, grupa i aktivista koji su deo LGBTQI+ zajednice. Oni su takođe u obavezi da sprovode zaštitu protiv diskriminacije i nasilja, kao i da omoguće uživanje u ravnopravnosti za koju se zalažu. Mi želimo da ljudi, koji su deo LGBTQI+ zajednice u Srbiji, znaju da imaju našu podršku. Zbog toga sam srećna što ću prisustvovati Europrajdu.

2. Kako tumačite trenutno stanje u Srbiji kada su u pitanju prava LGBTQI+ zajednice?

Pre svega bih naglasila da kada govorim o pravima LGBTQI+ zajednice, zapravo mislim na borbu za ravnopravnost, koja podrazumeva pravo na dostojanstvo, pravo na život lišen bilo kakve diskriminacije, pravo na poštovanje privatnosti i porodičnog života, i njima slična prava. Kada se osvrnemo na Rainbow Index, jasno nam je da je Srbija trenutno na dugom putu do ostvarenja snažnog zakonodavnog sistema koji bi kao takav garantovao ravnopravnost pripadnika_ica LGBTQI+ zajednice. Rezultati iznose 38% (dok Belgija postiže rezultat od 72%). Ja zasigurno nemam nameru da nekoga podučavam. Moja država se i dalje suočava sa brojnim izazovima. Na primer, mi i dalje prilagođavamo našu legistraturu koja se tiče zakonodavnog prepoznavanja roda, interseksualnih osoba i zabrane terapije konverzije. Ali se zaista nadam da Belgija može da bude inspiracija ostalim zemljama, jer smo mi jedni od pionira kada je u pitanju pružanje snažnog zakonodavnog sistema koji obezbeđuje ravnopravnost pripadnika_ica LGBTQI+ zajednice. Takođe, u isto vreme možemo i da učimo od aktivista za prava LGBTQI+ zajednice u Srbiji, jer je njihova borba drugačija, međutim imamo zajednički cilj. Radujem se tome da ih upoznam. Na samom kraju, želela bih da istaknem kako je važno naglasiti da prava nikada ne mogu biti zagarantovana zauvek. Shodno tome, neophodno je da podržavamo jedni druge, nastavljamo da zajedno borimo naše bitke i uvek branimo prava koja su nam zagarantovana.

3. Da li verujete da je Srbija spremna za ovakav istorijski događaj?

Apsolutno. Skorašnja anketa Civil Rights Defenders-a prikazuje da postoji sve više i više podrške za LGBTI+ zajednicu među Srpskom populacijom. Ovo daje nadu za budućnost. I posebno je ohrabrujuće videti podršku koja dolazi od mlađih generacija: jer one će oblikovati budućnost – tako da ovaj događaj se dešava u pravo vreme. Anketa takođe pokazuje da ljudi takođe više dolaze u kontakt s osobama koje se identifikuju kao deo LGBTI+ zajednice. Upoznaju, ili znaju, ljude koji su otvoreno gej, na primer. I znamo da ovo pomaže u podizanju prihvaćanja I pozitivnijem pogledu na LGBTI+ zajednicu i prava. U tom kontekstu, imamo izreku u Belgiji koja kaže ‘’nepoznato je ono što se ne voli’’ – ali ne znam da li to može da se adekvatno prevede na Srpski (smeh).

4. EuroPride 2022 će biti značajan korak ne samo za LGBTI+ zajednicu u Srbiji, već i za ceo region Zapadnog Balkana. Šta treba da bude poruka koju će Beograd poslati svetu?

Biti domaćin EuroPride-a zaista daje Srbiji priliku da pokaže sebe ostatku Balkana (a i sveta) da je kao država otvorena za promene, i da vrednuje mogućnost svih da bivaju ono što jesu – uz sigurnost. Naravno, nije na meni da odlučim šta će biti poruka koja bi trebala da se pošalje svetu, ali se nadam da će ovo dati priliku lokalnoj LGBTI+ zajednici da bude uvažena, kao i da se njeni zahtevi shvate ozbiljno.

5. Kako Evropa može da pokaže solidarnost sa LGBTI+ zajednicom u regionu imajući u vidu da su govor mržnje i pretnje zajednici nešto što je široko rasprostranjeno u srpskom društvu i javnom diskursu?

Zločini iz mržnje i govor mržnje su, nažalost, i dalje uobičajena pojava svuda, pa čak i u Belgiji. To su pojave koje nije jednostavno niti lako eliminisati. Mislim da je neophodno da da nastavimo da se izjašnjavamo protiv ovih zločina. Svako može preuzeti deo odgovornost tako šte će govoriti drugima da u našem društvu nema mesta mržnji. Solidarnost je ključna. Solidarnost između Evrope i regiona Balkana, ali i između Belgije i Srbije ili pak međusobno između aktivista. Ovde mislim, na primer, o borbi za prava žena ili na borbu protiv rasizma. Ako se svi udružimo, možemo napraviti mnogo veći pomak. Solidarnost može biti moćno oružje protiv mržnje – ona jača osećaj ujedinjenosti, pomaže da se ljudi ne osećaju usamljeni. Zato je od velike važnosti da mnogi od nas prisustvuju Evroprajdu – od ministara do saveznika, pa do aktivista iz celog sveta.

6. Zahtevi LGBTI+ zajednice nisu se menjali od 2017. Međutim, nijedan od njih nije ispunjen. Da li Srbija može da očekuje dalji pritisak Evropske unije da napravi neki pomak po ovim pitanjima, a posebno po pitanju zahteva koji se odnosi na donošenje zakona o istopolnim partnerstvima?

Ovo je teško pitanje koje zahteva složen odgovor. Kao što znate, Srbija je kandidat za članstvo u EU. Naravno, ja lično ne mogu da komentarišem ovaj proces, ali mogu reći da se u procesu pristupanja uvek vodi računa o jednakim pravima LGBTQI+ osoba. Nadamo se da to može biti podsticaj za dalji rad na ovom pitanju od strane onih koji predlažu, odnosno donose, zakone i politike. Ipak moramo uzeti u obzir da posao po pitanju ovih tema nije gotov ni unutar same EU. Na primer, presuda Evropskog suda za ljudska prava kaže da sve države članice Saveta Evrope (čija je Srbija članica) moraju da priznaju istopolna partnerstva (kada je to dostupno osobama suprotnog pola), ali nažalost, vidimo da čak i unutar EU postoje države članice koje dotično ne priznaju. Dakle, možemo samo da zaključimo da se mi, kao i sama EU, krećemo u dobrom pravcu, ali da bi bilo od koristi da ti procesi idu brže. U međuvremenu, potrebno je da iznova i iznova ponavljamo suštinu naše poruke: LGBTQI+ prava su ljudska prava i trebaju da budu zaštićena u svakom momentu. Osim toga, ostaje nam da se nadamo da organizovanje Europrajda isto može ubrzati stvari, posebno sada kada su na stolu veoma konkretni predlozi.

7. Koji bi bili primeri dobre prakse iz kojih bi Srbija mogla nešto da nauči od Belgije u pogledu zaštite LGBTI+ prava?

Svaki kontekst je drugačiji. Svaka zemlja ima svoju istoriju i kulturu. Nažalost, ne možemo samo da kopiramo i primenimo strategije sa jednog mesta na drugo. Ali verujem da je važno graditi saveze: između aktivista i političara, sa civilnim društvom. Pored toga, bitno je tražiti saveznike čak i na mestima gde možda ne očekujete da ćete ih pronaći (u Belgiji, na primer, akademici i sveštenstvo su bili uključeni u LGBTQI+ inicijative 60-ih i 70-ih godina). I kao što je već isticano: stavovi ljudi se menjaju kada se susretnu sa ljudima koji se identifikuju kao LGBTQI+ , kada ih bolje upoznaju. Ćerka, prijatelj, kolega, učitelj... Ovo neće uvek biti lako, ali zasigurno bude lakše kada postoji više prostora za taj napredak.