Zašto domaće i strane kompanije treba da podrže Prajd

U prethodnom tekstu smo opisali kritike Prajda i podrške koju mu biznisi pružaju. Bilo je reči o tome na koji način kompanije mogu iskoristiti LGBTI+ pokret za uvećanje sopstvenih profita, kao i na koji način njihova podrška može deradikalizovati i pacifikovati zahteve samog pokreta. Uglavnom kada se govori o ovakvim kritikama reč je o kontekstu Zapadnih država, u kojima LGBTI+ ravnopravnost uživa podršku od strane većine građana i građanki, koji će svojim potrošačkim izborima nagraditi kompanije koje doniraju LGBTI+ pokretu ili sponzorišu Prajdove. Međutim, kada govorimo o državama Zapadnog Balkana, situacija je drastično drugačija.

Balkanske zemlje zauzimaju nejasnu poziciju između Zapada i Istoka. Iako su geografski locirane u Evropi, države Balkana su prolazile kroz transformaciju socijalističkog u kapitalistički poredak. Ova transformacija i generalno loše ekonomsko stanje, koje karakteriše balkanske zemlje, predstavljalo je plodno tlo za retradicionalizaciju i bujanje desničarskih stavova, kao i sveprisutnog nasilja nad LGBTI+ osobama i drugim manjinskim grupama. Sam Beograd ima veoma kompleksnu istoriju LGBTI+ pokreta, budući da je Prajd godinama bio zabranjivan usled pretnji od nereda i nasilja. Tek u poslednjih nekoliko godina Prajd se održava uspešno, uz sve manje prisustvo policije, međutim, on i dalje nije masovno posećen i mnogi LGBTI+ ljudi i dalje ne dolaze na Prajd iz različitih razloga. Nasuprot mnogim Prajdovima širom Evrope koji su najčešće predstavljeni kao proslave izvojevanih prava i formalne jednakosti, Prajd u Srbiji, i u ostalim zemljama Balkana, i dalje predstavlja događaj kroz čije održavanje se homofobično nasilje i diskriminacija čine najvidljivijim. Odnosno, uoči Prajda, svake godine u septembru, razne organizacije i pojedinci isplivavaju i u medijima iskazuju svoje protivljenje, i na taj način skupljaju poene kod mahom homofobične populacije.

Ono što je deo narativa koji se protivi LGBTI+ ravnopravnosti i Prajdu je ideja da su LGBTI+ ljudi “uvezeni” s Zapada, odnosno, da ne pripadaju i nisu dobrodošli u Srbiji ili na čitavom Zapadnom Balkanu. Tokom Prajda 2018. godine na učesnike i učesnice Prajda bacani su flajeri na kojima je bilo ištampano: “Srbija nije zemlja pedera”, koji su upravo komunicirali tu ideju. Delovanje LGBTI+ pokreta je percipirano kao neautentično, tj. nešto što nije izvorno srpsko, već je nametnuto našem stanovništvu. U Srbiji, LGBTI+ deo stanovništva se odbacuje kao nekompatibilan sa tradicijom ovog društva i odbija im se ravnopravni status. Može se zaključiti da je to sasvim suprotno narativu Zapadnih država koje pokušavaju da sebe brendiraju kao kolevke ljudskih prava i jednakosti, iako to kroz istoriju svakako nisu bile.

Dodatno, u Srbiji se interesi LGBTI+ ljudi direktno stavljaju u sukob sa interesima ostatka populacije. Tvrdi se da se novac i ostali resursi troše na LGBTI+ pitanje, umesto na druge grupe koje društvo percipira kao ranjive, poput bolesne dece. Ovakve ideje štete svima jer poručuju da ujedno ne možemo boriti više borbi, na različitim frontovima, da u ovom regionu nema mesta za sve nas, kao i da postoje građani i građanke koji su manje vredni od drugih i ne zavređuju jednaka prava ili solidarnost. Neretko su LGBTI+ ljudi koji idu na Prajd brendirani i kao izdajnici, što je dodatno kompleksan pojam, budući da implicira prvobitnu pripadnost - da biste izdali neku grupaciju prvo morate da joj pripadate. Odnosno, time što šetaju pored stranih ambasadora i predstavnika Evropske Unije, ali i predstavnika Vlade Srbije, LGBTI+ ljudi su posmatrani kao kolaboratori sa sistemom. Iako kritike komercijalizacije LGBTI+ pokreta imaju teorijsko uporište, i dok zagovornici i zagovornice levičarske, ali i desničarske politike, osuđuju LGBTI+ populaciju zbog izdaje, svi LGBTI+ ljudi samo pokušavaju da se izbore za iole dostojanstven život, barem očišćen od nasilja i diskriminacije.

S obzirom na ovakav društveni kontekst i prisustvo homofobije i transfobije, nije iznenađujuće da su sponzorstva i donacije LGBTI+ pokretu od strane biznis sektora veoma oskudne. Nasuprot društvima u kojima se biznisi utrkuju kako bi bili vidljivi na Prajd šetnjama i propratnim događajima, na Zapadnom Balkanu čak i inostrane kompanije nisu voljne da budu dovedene u vezu sa LGBTI+ pravima, kako se to ne bi negativno odrazilo na njihovo poslovanje. Na Balkanu LGBTI+ prava nisu podržana od strane većine građana i građanki, te ne postoji poslovni interes kompanija da podrže ovu borbu za ravnopravnost. Kompanije koje to čine ne rade to ni zbog poreskih olakšica, budući da one kod nas nisu vezane za donacije. Može se reći da je zapravo podrška nekolicine kompanija LGBTI+ pokretu u Srbiji prilično iskrena i u liniji s njihovim biznis politikama, imajući u vidu da čine to uprkos potencijalnoj šteti koju može trpeti njihovo poslovanje. Međutim, u ovom tekstu nije reč o odbrani kompanija i njihovih motiva, već o tome zašto je bitno da one pruže taj vid podrške LGBTI+ pokretu, i zašto on treba da bude prihvaćen i od strane onih skeptičnijih unutar i izvan njega.

Nasuprot narativu koji vidi LGBTI+ ljude kao eksternu pretnju koja se slila iz Zapadnih zemalja, LGBTI+ ljudi se rađaju, žive i rade u Srbiji. Biznisi, domaći i strani, zapošljavaju LGBTI+ ljude, a neki biznisi su čak u vlasništvu ili vođstvu LGBTI+ ljudi. Davajući podršku Prajdu, hrabriji delovi privatnog sektora time pokazuju svojim zaposlenima da diskriminacija nije prihvatljiva na radnom mestu, čineći tako da se svi radnici i radnice osećaju bezbednije. Isto tako, time ne samo da prepoznaju važnost pitanja jednakosti, već mogu dati podstrek većem angažmanu drugih biznisa kada je reč o društvenim pitanjima generalno. U Srbiji se odgovornost očekuje od države, međunarodnih organizacija, pa eto i od manjinske grupe poput LGBTI+ zajednice, dok se na svaki društveni angažman kompanija gleda kao na neočekivan, dobar gest. To treba da se promeni, i oni koji imaju najviše u vidu resursa treba da postanu i najangažovaniji u iskazivanju solidarnosti, ali i da pokažu hrabrost time što će stati uz svoje vrednosti, čak iako je u tom momentu to nepopularno u datom kontekstu.

LGBTI+ populaciji se neretko zamera da se za svoje aktivnosti oslanja na donacije stranih država i međunarodnih organizacija, te su aktivisti i aktivistkinje brendirani kao izdajnici i izdajnice, ili čak grabljivci koji uzimaju drugim, ranjivijim grupama prekopotrebne resurse. Čak i kada je reč o delu populacije koja se bavi aktivizmom, a to je jako mali broj ljudi, jasno je da ovakve optužbe dolaze od onih koji se nikada nisu informisali o prosečnim i nestabilnim primanjima i ugovorima širom nevladinog sektora. Pored toga, ne samo da većina LGBTI+ ljudi ne spada u ovaj jako mali broj aktivista i aktivistkinja, većina pripadnika i pripadnica ove manjine živi i radi poslove poput drugih građana i građanki. LGBTI+ ljudi dele sve probleme sa ostalim delom stanovništva, s tim što, povrh toga, trpe diskriminaciju.

Veći angažman biznisa i njihove podrške borbi za LGBTI+ prava bi bio od velikog značaja jer bi poslao poruku da ravnopravnost podržavaju i poslodavci, oni koji su svakodnevno prisutni u našim životima, bar putem svojih proizvoda koje kupujemo i koristimo. Dodatno, takav angažman bi ukazao na relevantnu društvenu ulogu koju i sami biznisi imaju, ali je još uvek nisu u potpunosti preuzeli u kontekstu Zapadnog Balkana. Biznisi bi na ovaj način pokazali da se zalažu za ravnopravan tretman svih svojih radnika i radnica, podjednako, i dali podstrek onima manje hrabrima ili više proračunatima da u budućnosti i oni pruže podršku LGBTI+ populaciji, ali i drugim ugroženim grupama.

EuroPride će se ove godine po prvi put održati Jugoistočnoj Evropi, tačnije u Beogradu. Okupiće hiljade ljudi iz Evrope koji će, zajedno sa lokalnom LGBTI+ populacijom, poslati poruku o potrebi da se ovoj populaciji pruži prilika za formalnu ravnopravnost, s ciljem da se puna ravnopravnost dostigne i u sferi svakodnevnog života, a nivo homofobije i transfobije smanji. EuroPride 2022 zato predstavlja idealan kanal za sve domaće i inostrane kompanije koje žele, kako se to već sada malo izlizano kaže, da budu na pravoj strani istorije.