Digitalna prava ranjivih grupa 1

U toku nedelje ponosa i konferencije o ljudskim pravima u septembru 2022. godine, održaće se panel pod nazivom: Onlajn dejting, bezbednost i sajber buling - Kako da ostanete sigurni na Internetu. Panel će organizovati SHARE Fondacija i kao što sam naziv govori, ticaće se digitalne bezbednosti LGBTI+ osoba. Tim povodom, razgovaramo sa istraživačem SHARE Fondacije, Bojanom Perkovom.

Bojane, šta podrazumevamo pod digitalnim pravima?

Digitalna prava i slobode, pre svega, podrazumevaju sva važeća i opšta ljudska prava, opštepriznata međunarodnim standardima i nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim konvencijama na koje se Srbija obavezala. Ono što im daje digitalnu komponentu jeste njihovo uživanje posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, kao što su internet, mobilni telefoni, aplikacije, društvene mreže i drugo. To su, recimo, pravo na slobodu izražavanja, pravo na privatnost, pravo na jednak tretman, dakle, zaštita od diskriminacije, i mnoga druga prava koja su povezana i proističu iz toga. Recimo, pravo na privatnost je usko povezano s pravom na slobodu izražavanja, i obrnuto. Možete se ne osećati slobodno da možete da izrazite neko svoje mišljenje na anoniman način, jer zbog nekog povećanog nadzora nad internetom od strane države može da se ustanovi vaš identitet i da zbog toga imate direktne posledice, npr. da budete pretučeni, uhapšeni ili čak ubijeni. To je ogroman problem sa mnogim aktivistima širom sveta, ne samo iz LGBT populacije, već i ljudi koji se generalno bave ljudskim pravima, istraživačkim novinarstvom, borbom za neke zajednice koje su naročito marginalizovane. I možemo da vidimo da je to najveći problem u zemljama koje imaju dosta problematično stanje ljudskih prava i autoritarne režime, ali sve više to možemo videti takve probleme i u zemljama s razvijenim demokratskim standardima.

Dakle, digitalna prava podrazumevaju ljudska prava u digitalnom okruženju.

Da, u kontekstu upotrebe tehnologije, interneta, različitih internet servisa i komunikacije, dakle, sve ono gde imamo bilo kakvu povezanost tehnologije i nekih ponašanja društva i ljudi, kojima su ta prava zagarantovana i zbog kojih se ona štite.

Da li su digitalna prava ranjivih grupa posebno ugrožena?

Njihova ranjivost se preliva i na digitalna prava, jer je danas sve toliko posredovano tehnologijom da ne postoji definitivno razdvajanje između fizičkog i onlajn sveta. Sem u nekim izuzetno retkim slučajevima, gde nema dometa mobilnih telefona, gde se zapravo živi bez stalne okruženosti uređajima, internetom i infrastrukturom koja omogućava tehničko funkcionisanje tih tehnologija.

Koji su najveći problemi vezani za digitalna prava ranjivih grupa poput LGBTI+ populacije?

Postoje tri najveća problema koje ja mogu da vidim. Oni se odnose, pre svega, na govor mržnje i diskriminaciju koji se vrše putem interneta, dakle, sve više i sve jednostavnije. Čini se da su ljudi tu mnogo više hrabri da napadaju ljude, da prete, da omalovažavaju, vređaju ljude koji pripadaju LGBTI+ populaciji, i to najčešće ne razmišljajući uopšte o tome da postoje određene posledice za takvo ponašanje. Bez obzira da li je pretnja upućena u direktnom razgovoru na ulici ili putem neke poruke na Instagramu, na Fejsbuku, na bilo kojoj drugoj društvenoj mreži ili platformi, ili na TikToku koji je naročito popularan sada među mladima, tu takođe postoji određena vrsta pravne odgovornosti i pretnje su krivično delo bez obzira koji je metod upućivanja. I tu imamo situaciju da su na jedan način pripadnici marginalizovanih i ranjivih društvenih grupa napadnuti zbog svojih ličnih svojstava, a to utiče i na njihova prava na slobodu izražavanja, okupljanja, udruživanja, upravo zbog stvaranja tog efekta jeze. Tj. ukoliko oni kažu nešto povodom, recimo, Parade Ponosa, mogu biti napadnuti i može im biti ugrožen fizički integritet. Naročito ako su to neki ljudi koji se po svom radu ističu, koji su poznati javnosti i zajednici, neko ko je i prilično često targetiran zbog određenih stavova.

Drugi vidovi ugrožavanja ranjivih grupa mogu se povezati s podacima o ličnosti.

Šta su podaci o ličnosti?

To je svaki podatak na osnovu kog možemo biti određeni ili odredivi. To nisu samo podaci poput naše imejl adrese, datuma rođenja, imena i prezimena, već i ako neko ima spisak serija koje ste vi najčešće gledali, npr. informacije koje Netflix ili HBO ima o vama, to je takođe obrada podataka o ličnosti, jer oni na taj način prikupljaju neke podatke o vašem ponašanju koje mogu da analiziraju. Upravo iz tog razloga dolazimo do situacije da je to prikupljanje, obrada i analiza podataka nešto što je glavni pokretač digitalne ekonomije. Svi znamo da su kompanije poput Mete, Gugla, Epla, itd. jedne od najuticajnijih i najmoćnijih kompanija na svetu upravo zbog toga što pružaju usluge ogromnom broju ljudi i što, u najvećem broju slučajeva, te usluge ljudi dobijaju u zamenu za davanje svojih podataka o ličnosti. Na primer, Gugl jednostavno funkcioniše na taj način da sve što vi guglate, pretražujete, gledate na njegovim servisima kao što je YouTube, sve se to prikuplja, obrađuje i analizira, i monetizuje od strane tih velikih platformi, kako bi oni zaradili novac kroz oglašavanje. Tako da što se toga tiče, tu imamo situaciju da se brojne aplikacije i servisi nehajno instaliraju, a da nismo ni pogledali politiku privatnosti, gde mi kao korisnici treba da budemo jasno i precizno informisani kako se naši podaci prikupljaju i šta je svrha prikupljanja podataka. S obzirom da imamo podatke kao što su seksualna orijentacija ili rodni identitet, to su podaci o ličnosti od kojih su neki vrlo osetljivi podaci i na taj način se oni mogu zloupotrebiti, odnosno, obrađivati na neadekvatne načine. Takođe, tu imamo podatke i o lokacijama koje mi posećujemo, koji mogu ugrožavati našu privatnost na neki način. Recimo, ako je nama stalno uključena lokacija na telefonu i često posećujemo gej klubove i barove, mi dajemo tim kompanijama koje prikupljaju podatke neke znakove iz kojih bi oni mogli da izvedu neke druge svoje aktivnosti, recimo, da nam plasiraju oglasi za stvari koje misle da će nas zanimati. To vas značajno ugrožava jer utiče na vaše pravo na privatnost i otkriva neki deo vašeg života koji možda ne želite da podelite sa nekim nepoznatim.

Zatim, imamo situaciju s digitalnom bezbednošću, koja je neraskidivo povezana s našim podacima o ličnosti. Vi, na primer, imate Instagram profil koji nije otvoren pod vašim pravim imenom, bez profilne slike, a opet, na neki način, ste društveno angažovani. Nemate odgovarajuće mere zaštite, kao što su dvofaktorska autentifikacija, imate lozinku koja je vaš datum rođenja ili nešto drugo što bi neko mogao lako da pretpostavi i pogodi. Dakle, ako je šifra niz brojeva 123456, možete doći u situaciju da neko neovlašćeni pristup vašem nalogu, da tu vidi sve vaše privatne prepiske, da objavljuje fotografije i sadržaje u vaše ime, da to zapravo ne radite vi, i da vam na taj način prouzrokuje ogromnu štetu i vama i ljudima sa kojima ste vi bliski i povezani. To može biti i reputaciona šteta, i neka druga situacija koja može ugroziti vašu privatnost, rodni identitet ili seksualnu orijentaciju koju ste se trudili da možda ne iskazujete javno, upravo iz straha od reperkusija ili zato što ste u fizičkom okruženju već bili napadnuti. Iz tog razloga je važno imati u vidu koje su preventivne mere kada je bezbednost vaših naloga u pitanju, pošto ovo može posebno uticati na organizacije i pojedince koji se bave ljudskim pravima. Recimo, u slučaju organizacije nekog protesta ili nekog okupljanja, može doći do ozbiljnih posledica ako neko uspe da neovlašćeno pristupi vašem nalogu. Mogu na taj način čitati vašu prepisku i ugroziti čitavu zajednicu s kojom ste povezani, a da možda niste ni svesni da je neko pristupio vašem nalogu.

Više o preventivnim merama možete pročitati u narednom tekstu, tj. drugom delu intervjua s Bojanom.