Podrška i kontinuitet – Zaštitnik građana u Republici Srbiji

Sve nezavisne institucije u Srbiji podržavaju prava ljudi iz LGBTI+ zajednice, međutim Zaštitnik građana(ombudsman) je od svih nezavisnih institucija najeksplicitniji u tome i u kontinuitetu daje određene predloge kojima bi mogao da se popravi položaj ljudi iz LGBTI+ zajednice. Ova praksa započinje u 2009. godini, zatim preko zvaničnog izveštaja “O stanju ljudskih prava pripadnika_ica LGBT zajednice u Srbiji” iz 2012. godine, a potom i redovnih, godišnjih izveštaja sve do 2022.

Zastava duginih boja je prvi put u istoriji svih srpskih institucija okačena na zgradi kancelarije Zaštitnika građana Srbije povodom Internacionalnog dana ponosa, 27. juna 2010. godine. Ovim aktom, Zaštitnik građana Srbije je pozvao na toleranciju i poštovanje prava pripadnika_ica LGBT manjinske grupe i istakao da je ravnopravnost svih u Srbiji poštovana i promovisana, nezavisno od toga kog su seksualnog opredeljenja. To je takođe bila i prilika da Zaštitnik građana podseti sve kako je neophodno štititi i poboljšavati položaj prava pripadnika_ica ove zajedinice u borbi protiv diskriminacije, govora mržnje, uvreda i nasilja, kao i na pravo na slobodu javnog okupljanja. Podignuta zastava duginih boja naravno nije označavala kraj zalaganja Zaštitnika građana za prava LGBT zajednice. Ova institucija nastavlja da stremi ka tome da doprinosi cilju da Srbija postane i održi status mesta koje je miroljubivo, zaštićeno, nediskriminatorno i obezbeđuje ravnopravnost svim svojim građanima, nezavisno od njihovog rodnog identiteta, rodne i seksualne pripadnosti ili bilo kakve lične osobine.

Simbolična podrška prava LGBT zajednice u vidu podizanja zastave duginih boja nastavljena je sve do danas. Kao podrška pripadnicima LGBT zajednice, zastava duginih boja podignuta je na zgradi Zaštitnika građana i 17. maja 2022. godine, kada se obeležavao Medjunarodni dan za borbu protiv homofobije, bifobije i transfobije. Zaštitnik građana navodi kako pripadnici LGBT+ zajednice nažalost još uvek ne mogu da uživaju u istim pravima kao ostali građani i kako je zbog toga neophodno doneti ispravke nekoliko zakona koji bi im obezbedili doslednu sistematsku zaštitu u Srbiji. Podnet je amandman za dopunu i izmenu krivičnog zakona koji bi tretirao krivična dela motivisana seksualnom orijentacijom kao aktove rasizma i netolerancije. Pripadnici_ce LGBT+ zajednice su pozvani da se obrate Zaštitniku građana bez ikakvog straha, jer su za njih ta vrata uvek širom otvorena.


U početku, Zaštitnik građana je uglavnom reagovao na konkretne situacije poput zabrane javnog okupljanja, kao i na neadekvatan odgovor institucija na slučajeve nasilja, govora mržnje usmerene prema LGBT+ zajednici i napade na aktiviste i njihove grupe i udruženja za prava LGBT+ zajednice. U prilog tome, od 2016. godine, Zaštitnik građana redovno i u kontinuitetu ističe važnost pravne regulacije istopolnih zajednica, putem javnih govora, predloga, edukativnih aktivnosti, mišljenja, pregovaračkih aktivnosti, uključenosti u zakonodavne inicijative, kao i putem redovnih, godišnjih izveštaja. Istovremeno se ne suzdržavajući da adresira ove zahteve obraćajući se vrhu zakonodavnog organa i izvršnoj vlasti, uprkos činjenici da ova institucija zakonski nema ovlašćenja da ovim organima upravlja, niti im daje predloge. Iako nema ovlašćenja da upravlja radom Narodne skupštine i Vlade Srbije, Zaštitnik građanja veruje da bi bilo korisno da prethodno pomenuti organi vlasti razmotre predloge i time osiguraju potpunu implementaciju prava pripadnika_ica LGBTI+ zajednice, posebno u oblasti zakonske regulacije istopolnih zajednica.

Takođe važno je napomenuti kontinuiranu advokaturu Zaštitnika građana u podizanju svesti javnog mnjenja o poštovanju prava pripanika_ica LGBTI+ zajednice: “Vlada, vlasti autonomne pokrajine i vlasti jedinica za lokalnu samoupravu treba da obezbede neprekidnu implementaciju mera i aktivnosti posvećenih podizanju svesti javnog mnjenja o nužnosti poštovanja prava pripadnika_ica LGBTI+ zajednice uključujući i sve izmene zakonske regulative vezane za istopolne zajednice. (Zaštitnik građana, 2018: 37-39)”

U 2016. godini, navodi se da je važno implementirati prava pripadnika_ica LGBTI+ zajednice u oblasti zakonske regulacije istopolnih zajednica, kao i zaštite njenog fizičkog i mentalnog integriteta(Zaštitnik građana, 2015: 22). Takođe je istaknuto 2017. godine da potpuna realizacija prava pripanika_ica LGBTI+ zajednice u oblasti zakonske regulacije zajedničkog života i dalje nije osigurana(Zaštitnik građana, 2017: 18).


U izveštajima poslatim organima i ugovornim telima Ujedinjenih nacija od strane Zaštitnika građana, istaknuti su nedostaci u sprovođenju i zaštiti prava LGBTI+ zajednice, kao što su nepostojanje zakona koji reguliše istopolne zajednice i odsustvo državnih kampanja koje bi podigle svest javnog mnjenja o položaju i pravima pripadnika_ica LGBTI+ zajednice, itd.(Zaštitnik građana, 2018: 37).


Zaštitnik građana upozorava da ni izveštaji iz 2019. godine ne govore u prilog regulisanju istopolnih zajednica, niti o posledicama prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta. Pripadnici_ice LGBTI+ zajednice su i dalje učestale žrtve diskriminacije, stereotipa i predsrasuda (Zaštitnik građana, 2020: 42-50).



I u Redovnom godišnjem izveštaju o aktivnostima iz 2021. godine, priloženom u 2022. godini, Zaštitnik građana upozorava da Vlada treba da “…potpunu upotrebu prava LGBTI+ osoba u oblasti…zakonske regulacije istopolnih zajednica” (Zaštitnik građana, 2021: 52). Vlada, vlasti autonomnih pokrajina i vlasti jedinica za lokalnu samoupravu treba da obezbede neprekidnu implementaciju mera i aktivnosti posvećenih podizanju svesti javnog mnjenja o nužnosti poštovanja prava pripadnika_ica LGBTI+ zajednice (Zaštitnik građana, 2018: 39). Predlozi za poboljšanje rodne ravnospravnosti i položaja LGBTI+ osoba u relaciji sa administrativnim organima su upućeni Vladi, koja bi trebalo da iste predloži, a Narodna skupština usvoji, po pitanju zakonski regulisanih istopolnih zajednica.


Više godina se ponovo daju predlozi o poboljšanju položaja LGBTI+ osoba u relaciji sa administrativnim organima Vlade, vlasti autonomnih pokrajina i vlasti jedinica za lokalnu samoupravu kako treba da obezbede potpuno korišćenje prava LGBTI+ osoba na polju zakonske regulacije istopolnih zajednica, kao i neprekidne implementacije mera i aktivnosti posvećenih podizanju svesti javnog mnjenja o nužnosti poštovanja prava pripadnika_ica LGBTI+ zajednice (Zaštitnik građana, 2022: 52).


Procenjujući kakav uticaj imaju ove aktivnosti koje sprovodi Zaštitnik građana, nažalost se mora reći da sve to ostaje da važi samo “na papiru”, to jest da nema vidljive promene u javnoj praksi i politici kao rezultata izraženih mišljenja na ovu temu. Doduše, ovo nije jedini slučaj kada se govori o pravima pripadnika_ica LGBTI+ zajednice, brojni drugi problemi na polju ljudskih prava ostaju deo određene paralelne realnosti, ne dostižući do političke scene niti do svakodnevnice građana. Iako za ovu situaciju ne bi trebalo kriviti Zaštitnika građana, postoje mišljenja da i ova institucija ima svojih nedostataka, kao što su nedovoljna vidljivost, transparentnost i dostupnost službe Zaštitnika građana.