Beograd Prajd i EuroPride - Vreme je da ima mesta za sve nas

Slogan prvog beogradskog Prajda, održanog 2001. godine, glasio je: Ima mesta za sve nas. Učesnike i učesnice Prajda su napali pripadnici desničarskih organizacija, više od 40 ljudi je povređeno, a policija nije učinila ništa da zaštiti pripadnike LGBTI+ populacije. Više od 20 godina nakon ovog nemilog događaja, Beograd će biti domaćin EuroPride-a, pan-evropskog događaja koji se organizuje svake godine u drugom evropskom gradu i okuplja na desetine ili stotine hiljada ljudi iz Evrope i ostatka sveta. Slogan EuroPride-a 2022 koji se održava u Beogradu je: Vreme je. Više od dve decenije LGBTI+ aktivizma u Srbiji je izgleda uspešno rezultiralo time da je vreme da Beograd poruči da u njemu ipak ima mesta za sve i da ponosno preuzme titulu prvog grada u Jugoistočnoj Evropi koji je ugostio EuroPride.

Prajd predstavlja istorijski najvidljiviji i najefikasniji vid političke borbe LGBTI+ populacije, koja već decenijama kroz protestne šetnje ukazuje na svoje postojanje, uvećava svoju vidljivost i bori se protiv ugnjetavanja i opresije. Iako medijski često propraćen kao zabavni program, Prajd nosi sa sobom kompleksnu istoriju, ispunjenu nasiljem i snažnim političkim zahtevima, kao i hrabrošću učesnika i učesnica koji su svojim aktivnostima doprineli da dođe do smanjenja stepena homofobije i mogućnosti prisustva elementa zabave na Prajdovima. Istorija Beograd Prajda predstavlja pravu reprezentaciju ove borbe, a EuroPride koji će biti organizovan u Beogradu od 12. do 18. septembra 2022. godine predstavlja sve ono što Srbija i dalje mora da uradi kako bi postala mesto za ravnopravan i dostojanstven život LGBTI+ osoba, a za šta je svakako došlo vreme.

Nakon nasilja iskušenog tokom 2001. godine kada su LGBTI+ aktivisti i aktivistkinje hrabro izašli na ulice Beograda, grupa aktivista i aktivistkinja je 2004. godine imala ideju da opet organizuje Prajd, međutim, zbog eskalacije nasilja širom države vezanog za nemire na Kosovu, njihove nade nisu bile ostvarive. Napori i uložen trud su ugašeni i 2009. godine, kada je Prajd zabranjen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, usled potencijalnih nemira na ulicama i pretnji nasilnog sadržaja koje su aktivisti i aktivistkinje dobijali. Naredne, 2010. godine, u oktobru održan je prvi Prajd na kom je država učesnicima i učesnicama garantovala bezbednost. Iako su učesnici i učesnice Prajda bili zaštićeni i nisu imali direktan dodir sa sukobima, 6 000 policajaca je ušlo u nasilne obračune sa isto toliko huligana. Stotine ljudi je povređeno, isto toliko uhapšeno, centar grada je bio ruiniran. Poučeni iskustvom iz 2010. godine, zvaničnici zabranjuju Prajdove tri godine za redom (2011. 2012. i 2013.), s opravdanjem da ne mogu garantovati bezbednost.

Prvi Prajd koji se održao bez velikih sukoba policije i protivnika Prajda održan je 2014. godine, a 2015. godine Beograd Prajd postaje član svetskog udruženja Prajd organizacija (InterPride) i Evropskog udruženja organizatora Prajda (EPOA), čije će ga ostale članice godinama kasnije izglasati za organizatora EuroPride-a 2022. godine. Prisustvo policije i broj incidenata su svake naredne godine bili smanjivani, dok 2017. godine, uz propratno iznenađenje javnosti, Srbija postaje prva zemlja u Evropi čiju Vladu vodi autovana lezbejka. Postavljanje Ane Brnabić za predsednicu Vlade Srbije podiglo je nade LGBTI+ osoba u Srbiji da će napredak u vidu implementacije postojećih, i donošenja novih zakona koji se tiču regulacije položaja LGBTI+ osoba i zaštite njihovih ljudskih prava, teći brže. Iako je u međuvremenu sa partnerkom dobila dete (u Srbiji nisu regulisana istopolna partnerstva niti usvajanje od strane LGBTI+ osoba, te je premijerkino dete pravno samo dete njene partnerke) premijerka nije učinila ništa za poboljšanje stanja LGBTI+ prava u Srbiji, već je primat davala temama koje su, po njenim rečima, “od nacionalnog značaja”. Iako ne postoji istraživanje koje se bavilo pitanjem na koji je način prisustvo Ane Brnabić u Vladi Srbije uticalo na stepen homofobije, ovakve izjave su sa sigurnošću odmagale položaju seksualnih i rodnih manjina time što su poručivale da LGBTI+ prava nisu na listi prioriteta i da nisu važna za Srbiju. Dodatno je štetno bilo što su takve izjave dolazile od strane autovane pripadnice LGBTI+ populacije, čime se dodatno umanjivao značaj zahteva aktivista i aktivistkinja, kao i njihovo ukazivanje na brojne probleme s kojima se LGBTI+ nose.

Prajd organizacije, članice Evropskog udruženja organizatora Prajda, u ovoj oceni da postoje mnogo urgentniji problemi se nisu složile sa najmoćnijom LGBTI+ osobom u Srbiji i kroz svoje demokratsko glasanje odlučile su da se upravo u Beogradu organizuje EuroPride 2022. Beograd Prajd je sa više od 70% glasova EPOA članica dobio licencu za održavanje Euro Pride-a, pobedivši Barselonu, Dablin, i zajedničku aplikaciju portugalskih gradova Lisabona i Porta. Ovakav potez govori o prepoznavanju važnosti ideje da se EuroPride održi na Zapadnom Balkanu od strane ostalih Prajd organizacija iz Evrope. Na ovaj način, one su nesumnjivo pokazale solidarnost sa LGBTI+ aktivistima i aktivistkinjama iz čitavog regiona, koji su se često bez ikakve podrške borili za svoju i tuđu slobodu, usput trpevši nasilje i pretnje.

Zemlje Zapadnog Balkana značajno kaskaju za državama Zapadne Evrope kada su u pitanju LGBTI+ ljudska prava. EuroPride u Beogradu predstavlja priliku da se to ispravi i da se poruči da je vreme da jednaka prava LGBTI+ građana i građanki zemalja u regionu postanu prioritet. Kako bi postigli ravnopravnost, aktivisti i aktivistkinje, i čitava LGBTI+ zajednica, moraju da imaju vidljivu podršku, kako ostalih građana i građanki iz država regiona, tako i od strane onih koji žive u državama koje su mo\da LGBTI+ već zagarantovale jednaka prava. Podrška LGBTI+ populacije iz Evrope će pridati na važnosti zahtevima lokalne zajednice i posledično doprineti uticaju na Vlade u regionu da uvedu zakone, poput Zakona o istopolnim zajednicama, koji će znatno olakšati i poboljšati živote LGBTI+ pojedinaca na Balkanu. EuroPride je nastao kao događaj utemeljen na solidarnosti LGBTI+ ljudi koja prevazilazi nacionalne granice i na prepoznavanju univerzalnog karaktera problema protiv kojih se LGBTI+ pojedinci bore. Nasilje, diskriminacija na radnom mestu, bullying, odbacivanje od strane porodice i prijatelja, kao i ostale pojave usko vezane za homofobiju i transfobiju, predstavljaju svakodnevicu LGBTI+ pojedinaca. Ovakva ugrožavajuća ponašanja njihove okoline čine da se seksualne i rodne manjine ne osećaju bezbedno u svom okruženju, niti sigurno i zadovoljno kada ostanu sami sa sobom. Čitava jedna grupacija živi u strahu i ne zbog njega ne ostvaruje svoj pun potencijal. Vreme je da ta čitava grupa, stavljena na margine društava Zapadnog Balkana, bude prepoznata kao ravnopravni član društva i da joj se pruži prilika da da svoj doprinos napretku čitavog regiona.

Međutim, organizovanje EuroPride-a u Beogradu neće doprineti samo lokalnoj LGBTI+ populaciji i aktivistima i aktivistkinjama, već čitavom društvu Srbije. Organizovanje EuroPride-a, kao pan-evropskog LGBTI+ događaja, daje mogućnost da se pokaže da Srbija i Balkan pripadaju Evropi, iz koje su neretko nepravedno isključivani. Naši gosti iz inostranstva upoznaće se sa bogatom kulturnom scenom koju Beograd nudi, i koja će od 12. do 18. septembra biti značajno ojačana programom Nedelje ponosa. Dodatno, posetioci koji dođu iz ostalih delova Evrope i sveta mogu se uveriti u gostoprimstvo Beograđana i Beograđanki, koji će poslati poruku svetu da je moguće da budu toleranti i otvoreni za prihvatanje različitosti, te da možemo brzo preći dužinu puta koja nas odvaja od država za kojima kaskamo. EuroPride 2022 treba da pokaže da je vreme da višedecenijski napori uloženi u borbu za LGBTI+ ravnopravnost na Zapadnom Balkanu napokon dovedu do pravog progresa i istinske posvećenosti jednakosti. Vreme je da čitav region napravi mesta za sve nas.