Milena Radulović intervju

(H.Stormberger)

Pozorišna, filmska i televizijska glumica Milena Radulović, kao i njenih troje kolega Miloš Timotijević, Slaven Došlo i Sandra Silađev, ambasadori su nedavno lansirane kampanje „Blokiraj mržnju. Širi ljubav.“ Ideja kampanje je borba protiv govora mržnje kojem skoro da je svako ko koristi društvene mreže ili se bavi poslom koji podrazumeva veliku izloženost javnosti, makar jednom bio izložen. Kako se nositi sa govorom mržnje, boriti se protiv njega ili ne odgovarati na javna linčovanja, pretnje ili ne, hoće li nas EuroPride i sama Parada ponosa (koja bi trebalo da se održi 17. septembra u Beogradu) približiti tolerantnijim društvima ili ne, govori glumica Milena Radulović.

Šta je prema vašem mišljenju najbolji odgovor na otvoren govor mržnje kada se neko sa njim suoči?

Fokusirati se na dobre stvari, i nikako ne odgovarati ni na jedan način na takav tip komentara. Ja zaista mislim da je u pitanju jedan zapravo uzak, ali vrlo aktivan krug ljudi koji se bavi širenjem mržnje po mrežama. Svaki odgovor ih samo podstiče i hrani njihove nesretne duše i podržava ih da nastave još posvećenije. Bežite od toga. Oni traže konflikt, to je rupa bez dna. Ne budite deo tog dijaloga. Gledajte u dobre ljude, uvek ih ima. Širite ljubav i ljubav brzo dođe nazad.

Pored govora mržnje, koji je opšti problem, koliko ste imali prilike da se upoznate sa drugim problemima sa kojima se pripadnici LGBTI+ zajednice součavaju?

Po mom mišljenju najveći problem je to što i dalje bilo kome može da bude ugrožena bezbednost na ulici, kao i bolna činjenica da partner ne može da bude uz svoju voljenu osobu u slučaju bolesti. Moraju se regulisati prava za život u paru. Bila to bračna ili vanbračna zajednica.

Poveravanjem organizacije događaja ove veličine, Beogradu je dato veliko priznanje, ujedno je to prilika i da svi gosti EuroPride-a, turistički dožive Beograd, a za grad je to prilika i da zaradi. Koliko je važno za položaj LGBTI+ zajednice da se EuroPride održi baš u Beogradu?

Pretpostavljam da to daje nadu da će se stvari menjati i da će problemi o kojima smo govorili biti ozbiljnije razmotreni od strane institucija. Takođe, da će vremenom sve manje i manje biti mržnje i agresije od strane onih koji sve ovo ne razumeju, s obzirom ne to da niko nikoga nije napao, time što jeste, što će da prošeta, da se voli. Lepo je i da stranci osete energiju Beograda, ona je stvarno posebna!

S obzirom na to da je ovo prvo put da se manifestacija EuroPride održava u ovom delu Evrope, mislite li da je Srbija spremna na ovo?

Ukoliko se EuroPride dogodi, znači da jeste, a ukoliko ne, onda je jasno da tome kao društvo još nismo dorasli.

Tokom EuroPride 2022. održaće se i Hartefakt pozorišni festival na kojem će se igrati dve predstave domaće produkcije, autorski projekti „Naš sin“ Patrika Lazića i „Bilo bi šteta da biljke krepaju“ Ivora Martinića i četiri strane produkcije. Kolika je danas uloga pozorišta i kulture u procesu društvenih promena, s obzirom na to da govorimo o vremenu društvenih mreža, Netflixa i drugih vidova instant zabave preko ekrana?

Pozorište je uvek predstavljalo moćan i važan komentar našeg okruženja i okolnosti u kojima živimo. Ono je najstarije i preživelo je sve. I dalje je jedna dobra predstava i jaka poruka jača od svake konfekcije i instant komercijale, jer uvek nađee put do pravih ljudi.